Prodavac prodaja-vozila.rs

  • Član od: 22/12/2015
  • Zadnja prijava: 28/11/2020 05:30

Opis

IMG_20201121_023643
IMG_20201121_023709
11

2400€

Nije fiksna

Fiat Punto 1.2 Benzin/Gas

, Novi Beograd 22/11/2020 29 pregleda ukupno, 0 pregleda danas

1200Manuelna128000TNG-Gas2010
ManuelniHečbek4/5IspravnoNeoštećeno
Domaće tablice9 meseciNeVlasnikŠtof
Beograd0631218448

Ispravan punto na gas. Klima, elektricni prozori, servo. Presao 128000 pravih. Gas je fabricki. Pre godinu dana uvezen i u Srbiji nije presao ni 10000km. […]

Parkiraj

Uputstvo za slike EDGE

Uputstvo za postavljanje slika

( Potrebno je da odobrite adobe flash )


Slika 1

 

Ukoliko ovde ne vidite polje za postavljanje slika potrebno je

da u browseru odobrite adobe flash za našu stranicu.

 

Slika 2

 

Kliknite na krug ispred naziva stranice.

 

Slika 3

Aktualizirajte stranicu klikom na ovo polje ili F5.

Slika 4

Sada vidite polje za slike.

 

 

Uputstvo za slike FIREFOX

Uputstvo za postavljanje slika

( Potrebno je da odobrite adobe flash )


Slika 1

 

Ukoliko ovde ne vidite polje za postavljanje slika potrebno je

da u browseru odobrite adobe flash za našu stranicu.

Slika 2

Kliknite na krug ispred naziva stranice

i onda na strelicu sa desne strane.

Slika 3

Kliknite onda na ovo polje za detaljnije informacije.

Slika 4

 

Odobrite flash za stranicu.

Slika 5

Aktualizirajte stranicu klikom na ovo polje ili F5.

Slika 6

 

Sada vidite polje za slike.

 

 

Osiguranje stakala na automobilu – trošak ili investicija?

Ovo može da bude odlična ideja, naročito kada su u pitanju „egzotičniji“ automobili, kod kojih se neretko zakomplikuje pronalaženje jeftinijeg zamenskog stakla ili polovnog na nekom auto otpadu.

Iako deluje da je lako izabrati najbolju ponudu za osiguranje stakala od loma, situacija je mnogo komplikovanija, te najdobronamernije savetujemo da se konsultujete sa kolegama sa našeg sajta www.osiguranik.com.

a) Kod nekih osiguravajućih kuća osiguranje stakala može da se uzme samo u okviru paketa koji obuhvata na primer:

  • lom stakla, pomoć na putu i osiguranje vozača i putnika od posledica udesa
  • lom stakla, pomoć na putu, štetu od prirodnih nepogoda, osiguranje vozača i putnika od posledica udesa

Naravno, u skladu s tim je i cena nešto viša, ali ste zato pokriveni od više rizika.

b) Obično, ali ne obavezno, kod iste osiguravajuće kuće morate da imate i obavezno osiguranje. Pritom može da bude definisan i rok (npr. 30 dana) nakon kojeg možete da uzmete osiguranje od loma stakla od dana kada ste uzeli obavezno osiguranje

c) Mogućnost učešća u šteti i njegova visina

d) Način određivanja cene osiguranja

Koliko košta osiguranje od loma stakla?

Kao i kod kasko osiguranja za čitav automobil, cena osiguranja od loma stakla može da zavisi od procenjene visine štete u slučaju da pukne vetrobran ili se razbije bočno staklo, mada cena može da se određuje i na druge načine i uz posebne dogovore.

Možete da pozovete nekoliko servisa koji se bave zamenom stakala i da saznate cenu zamene svakog pojedinačnog stakla na vašem automobilu, te na osnovu toga odlučite kolika cena osiguranja vam je prihvatljiva.  

Ukoliko imate noviji auto, koji je još uvek pod garancijom, prvo se u ovlašćenom servisu raspitajte hoće li na garanciju i kako uticati korišćenje zamenskog a ne originalnog stakla, koje je obično mnogo skuplje. U skladu s tim odlučite hoćete li da vam osiguravajuća kuća u slučaju loma stakla plati ugradnju originala ili zamenskog stakla.

Sa druge strane, ako stakla osiguravate u okviru nekog paketa o kojima smo govorili u prethodnom delu teksta, cena zavisi i od pokrivenosti drugih rizika, pa nećemo ulaziti u detalje.

Da li je moguće osigurati panoramski krov?

Ne. Navodno je do kraja 2015. godine bilo moguće i to samo kod jedne osiguravajuće kuće, ali danas tu vrstu osiguranja ne pruža ni jedna osiguravajuća kuća, bez obzira da li želite da osigurate samo panoramski krov ili želite da uključite i ostala stakla.

Stoga panoramski krov možete da pokrijete jedino ako uzmete klasično kasko osiguranje.

Dragan Romčević

Da li trajne tablice za mopede i dalje važe?

Na ulicama mogu da se vide brojni skuteri sa novim i starim, tj. trajnim tablicama. Zašto jedni mogu da se trajno registruju, a drugi ne?

Mnogim vlasnicima dvotočkaša kubikaže manje od 50 ccm u proteklih 4-5 godina život su zagorčali novi propisi u vezi kategorizacije mopeda i motocikala i pratećih pravila po pitanju registracije i vozačke dozvole.

Obratila nam se jedna vlasnica mopeda iz Čačka – ona je htela da izvadi nove tablice za svoj moped koji nije vozila nekoliko godina, a koji ima stare, trajne tablice, pošto je čula da su trajne tablice odavno ukinute, te da i mopedi sada moraju da se registruju svake godine.

Kada je otišla u agenciju za registraciju vozila rekli su joj da nema potrebe da vadi nove tablice, već da može normalno da vozi sa starim, pošto je njen moped trajno registrovan.

Iz straha da ne bude kažnjena zbog vožnje neregistrovanog mopeda i oprečnih informacija koje je dobijala na više mesta, zamolila nas je da dođemo do zvaničnog odgovora nadležnih.

Kako bismo otklonili sve nedoumice, zvanično smo se obratili MUP-u i dobili odgovor koji vam prenosimo u celosti:

„Članom 351. st. 8. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, propisano je da potvrde o registraciji vozila na motorni pogon, izdate za bicikl sa motorom, prestaju da važe nakon isteka jedne godine od stupanja na snagu podzakonskog akta kojim će biti uređeno pitanje vršenja tehničkih pregleda.

S obzirom da podzakonski akt još nije donet, potvrde o registraciji izdate za registrovane bicikle sa motorom (koji su se prema ranijim propisima trajno registrovali) i dalje su važeće.

U slučaju promene vlasnika, izdaje se nova saobraćajna dozvola, nove registarske tablice i registraciona nalepnica na ime novog vlasnika“.

Dakle, vlasnici ne moraju da vade nove tablice ukoliko imaju trajnu registraciju, već mogu slobodno da voze svoj moped sve dok:

  1. Ne dođe do promena u zakonu (nakon čega imaju još godinu dana da ih zamene)
  2. Ne prodaju moped (tada bi novi vlasnik trebalo da uzme nove tablice i da zatim svake godine produžava registraciju)

Dragan Romčević

Kasko osiguranje – mnogo korisnije nego što mislite

Kasko osiguranje je tu da pokrije troškove manjih i većih oštećenja, ali i da vlasniku nadoknadi štetu u slučaju havarije ili krađe. Međutim, postoje i brojne druge situacije u kojima će vlasniku biti drago što je uplatio kasko.

Zamislimo da ste kupili potpuno nov automobil za 20.000€. Prijatelji su vam savetovali da uplatite kasko, ali vi ste odlučili da je pametnije taj novac potrošiti na gorivo i zatamnjivanje stakala.

Godinu dana kasnije, izlazite iz zgrade i zatičete svoje parking mesto prazno. Auto je ukraden! Alarm nije sprečio „profesionalce“. Upravo ste ostali bez svog ljubimca.

Tek sada shvatate da je trebalo da poslušate prijatelje. Da ste ih poslušali, osiguravajuća kuća bi vam ubrzo isplatila skoro 16.000 evra (u zavisnosti od prethodno dogovorenih uslova).

Istina, nije 20.000 evra koliko ste ga platili u prodajnom salonu, ali podsećamo da vrednost novom vozilu najbrže pada upravo tokom prvih godinu dana (detaljnije u ovom tekstu: Može li od kasko osiguranja da se kupi nov auto?), a tu je i učešće. Ovaj pad vrednosti se narednih godina osetno usporava.

Uglavnom, bez kasko osiguranja ne biste dobili ništa.

Udes – preskupi farovi, krila, lakiranje…

Čak i najpažljivijim vozačima se desi da sopstvenom greškom završe kraj puta ili da zbog klizavog asfalta nekoga udare.

U takvim situacijama račun za popravku može da bude astronomski, naročito ako je automobil još uvek u garantnom roku, pa morate da ga popravljate u ovlašćenom servisu i originalnim delovima ukoliko ne želite da izgubite garanciju.

Ako imate kasko osiguranje, ono će pokriti svu štetu, bez obzira na okolnosti, osim u slučaju da se utvrdi da ste vozili pijani, drogirani ili bez vozačke dozvole.

Šta je kasko osiguranje, a šta je obavezno osiguranje?

Podsetimo se kakva je razlika između ove dve vrste osiguranja:

  • Obavezno osiguranje morate da kupite prilikom svake registracije, a njime se nadoknađuje šteta drugim vozilima i licima kojima vaš automobil nanese štetu dok ste vi ili neko drugi za upravljačem
  • Kasko osiguranje kupujete po želji – ono nadoknađuje štetu isključivo na vašem automobilu, bez obzira da li ste štetu načinili vi, nepoznato lice, elementarna nepogoda, viša sila… Dakle, ako uzmete potpuno (ful) kasko osiguranje, svaka šteta na vašem vozilu biće pokrivena (uz određene izuzetke – čitajte ugovor!)

Međutim, i kod kasko osiguranja postoje razlike, pošto možete da uzmete ono koje pokriva:

  • samo razbijena stakla
  • sva oštećenja bez obzira kako su nastala, ali ne pokriva krađu
  • potpuno kasko sa uključenim i rizikom od krađe

Imajte u vidu da uslovi i situacije koje pokrivaju gore navedene vrste kasko osiguranja mogu osetno da se razlikuju među osiguravajućim kućama, pa dobro pročitajte ugovor pre potpisivanja kako se ne bi desilo da suviše kasno saznate da vaše kasko osiguranje ne pokriva određenu situaciju.

Od čega (može da) štiti kasko osiguranje?

Navodimo određene situacije u kojima će vaš automobil biti oštećen, uništen ili „otuđen“, a kasko će pokriti svu ili bar veliki deo štete u zavisnosti od vrste kasko osiguranja, kao i od osiguravajuće kuće:

  1. Poplava/bujica – poplave su sve češće. Setite se samo svih poplavljenih automobila 2014. godine. Oni koji su imali puno kasko osiguranje mogli su da dobiju punu vrednost vozila zato što je na takvim automobilima obično proglašavana totalna šteta
  2. Grad – ništa gore nego kad bespomoćno gledate kroz prozor kako led veličine šljive nemilosrdno udara po vašem automobilu ostavljajući desetine kratera. Dok u sebi preračunavate da li se više isplati gitovanje, pa kompletno farbanje, „masiranje“ ili neki drugi sistem popravke, počinje da vam se vrti u glavi…
  3. Krađa – izađete li ujutro iz zgrade i shvatite da vam je nestao auto, a nemate kasko osiguranje, ostaje vam da se nadate da će ga naći policija ili da će vas pozvati lopovi i ponuditi da ga otkupite
  4. Razbojnička krađa/razbojništvo – neko vam pod pretnjom oružjem otima automobil, a vi znate da se opiranje jednostavno ne isplati pošto imate kasko osiguranje
  5. Saobraćajna nezgoda – volite da vozite malo oštrije, pa u krivini sletite s puta i havarišete auto. U slučaju da nemate kasko, olupinu možete da prodate nekom otpadu za par stotina evra
  6. Pad ili udar predmeta – može da padne trula grana ili deo fasade sa neke stare zgrade i upropasti vam auto. Čak i u situacijama kada bi neko zbog toga trebalo da vam nadoknadi štetu zato što je to njegova krivica, možete se naći u situaciji da novac čekate godinama i da se pritom „vučete“ po sudovima. Zato i u ovakvim situacijama osiguravajuća kuća vama popravi auto, a zatim „juri“ onoga ko je štetu izazvao kako bi vratila svoj novac
  7. Požar – zamislite da se zapali komšijski auto i vatra sa njega se prenese na vaše vozilo ili ga toliko ošteti da se popravka ne isplati
  8. Eksplozija – ukoliko ste po zanimanju „kontroverzni biznismen“, pa vam konkurencija stavi bombu ispod auta i vi uspete da preživite, kasko će vam nadoknaditi štetu
  9. Termičko ili hemijsko delovanje – za slučaj da vam se neka kiselina ili druga hemikalija prolije po automobilu
  10. Snežna lavina – ako ste takve sreće da vam na skijanju auto ošteti ili potpuno smrska lavina, budite srećni što niste vi bili za volanom, pošto će vaš ljubimac uskoro biti popravljen ili ćete dobiti dovoljno novca da kupite drugo vozilo
  11. Pad vazdušne letelice – zaista je mala mogućnost da vam avion ili helikopter oštete vozilo, ali dešavalo se, verovali ili ne
  12. Manifestacije – pretpostavićemo da je reč o raznim skupovima (npr. koncerti) pri kojima zbog kretanja velike mase ljudi može doći do oštećenja na vozilima na parkingu
  13. Demonstracije – kada masu ponesu emocije, automobili mogu da budu naročito zanimljiv „plen“
  14. Obest trećih lica – bez obzira da li vašeg ljubimca ošteti pijani huligan ili osoba kojoj ste se zamerili, kasko će pokriti štetu
  15. Oštećenja tapaciranih delova prilikom pružanja pomoći povređenima – daćemo konkretan primer: naišli ste na čoveka koji ozbiljno krvari i mora hitno u bolnicu, pošto nema vremena za čekanje hitne pomoći. Slobodno ga smestite u kola i spasite mu život, a troškove čišćenja eneterijera od krvi i zamene onoga što ne može da se očisti pokriće kasko
  16. Namerno prouzrokovanje štete u cilju sprečavanja veće štete na toj ili drugoj stvari ili licima – kasko će vam pokriti štetu u slučaju da oštetite auto npr. kako biste:
  • pobegli iz šumskog požara
  • pobegli od bujične poplave
  • pobegli od lavine ili odrona
  • pobegli od nasilnih lica koja izazivaju štetu
  • spasili nekome život razvalivši vozilom neku kapiju, ogradu i slično…
  1. Pad snega ili leda sa krova – vrlo realan scenario koji može da se desi više puta svake zime
  2. Naletanje na životinju – udarite li psa ili lisicu pri brzini od 80 km/h, vrlo lako stradaju far, branik, maska, hladnjak…
  3. „Napad zubima“ od strane životinje – pas, pacov ili miš mogu da izgrizu razne kablove i creva i tako izazovu vrlo ozbiljnu štetu

Važno!

Ovaj spisak ne važi za sve osiguravajuće kuće i za sve „vrste i podvrste“ kasko osiguranja kod iste osiguravajuće kuće. Zato dobro pročitajte ugovor pre potpisivanja i upoznajte se sa svim uslovima!

Takođe, ne zaboravite na vaše učešće u šteti koje ima procentualni i fiksni deo, na primer 5% ili 50 evra.

Ukoliko vam treba pomoć u vezi izbora najpovoljnijeg kasko osiguranja i želite da kupite polisu online, javite se ekipi našeg partnerskog sajta www.osiguranik.com, o kojem smo već pisali u ovom tekstu: Kupio sam automobil – gde i kako da uzmem kasko osiguranje? 

Da li mopedi sa trajnom registracijom moraju da imaju osiguranje?

U nedavno objavljenom tekstu o trajno registrovanim mopedima nismo govorili o obaveznom osiguranju, smatrajući da su dugogodišnji vlasnici takvih mopeda upoznati sa obavezom posedovanja osiguranja. Međutim, pokazalo se da mnogim vlasnicima situacija nije potpuno jasna, pa smo se pozabavili tim problemom.

Kratko i jasno – vlasnici mopeda sa trajnom registracijom moraju da imaju polisu obaveznog osiguranja i da je obnavljaju svake godine, bez obzira što ne moraju da registruju svoj moped svake godine.

Prenosimo vam zvanično objašnjenje Udruženja osiguravača Srbije:

„Krovni“ zakon je Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju, u čijem čl. 20, st. 2. piše da je vlasnik motornog vozila koje ne podleže obavezi registracije svake godine dužan da zaključi ugovor o osiguranju od AO i da obnavlja to osiguranje za sve vreme dok je to motorno vozilo u saobraćaju.

Dakle, polisa osiguranja mora da se obnavlja svake godine za svako motorno vozilo koje učestvuje u javnom saobraćaju.

Stare trajne tablice i dalje važe

Ukoliko imate trajno registrovan moped i krenete da kupite polisu osiguranja, postoji mogućnost da ćete se u nekoj agenciji za registraciju vozila ili filijali osiguravajuće kuće susresti sa zaposlenima koji će vam reći da su trajne tablice ukinute još pre mnogo godina i da morate da uzmete nove, kao i da svake godine idete na tehnički pregled i registrujete moped.

Recite im da to jednostavno nije istina, a objašnjenje možete naći u tekstu koji smo nedavno objavili: „Da li trajne tablice za mopede i dalje važe“.

Kliknite na ovaj link  da biste pročitali tekst.

Uglavnom, vlasnici trajno registrovanih mopeda ne moraju da vade nove tablice, već mogu slobodno da voze svoj moped sve dok:

a) Ne dođe do promena u zakonu (nakon čega imaju još godinu dana da ih zamene)

b) Ne prodaju moped (tada bi novi vlasnik trebalo da uzme nove tablice i da zatim svake godine produžava registraciju)

Rizično dubinsko pranje enterijera

Šta uraditi kada vam auto nakon dubinskog pranja ostane toliko mokar da se usmrdi i kako sprečiti da do toga uopšte dođe?

Javio nam se gospodin Peđa Ivković koji je sredinom juna ove godine odlučio da svom automobilu priušti dubinsko pranje enterijera. Tako je Opel Astra stigla u jednu beogradsku auto perionicu, po dogovoru u 12:15h, a vlasniku je rečeno da po vozilo dođe istog dana u 18:00h.

Kada je stigao po auto, gospodin Ivković je proverio sedišta i utvrdio da su suva, pošto je u njih najviše sumnjao zbog debljine materijala. Po njegovim rečima, enterijer je lepo mirisao, sve ostalo je delovalo u redu, pa je platio uslugu i otišao.

Međutim, kada je dva dana kasnije otvorio vrata, citiramo –  “…zapahnuo nas je neverovatan smrad na buđ i ustajalo, trulo. Kad smo to osetili, krenuli smo da pregledamo detaljno auto i zaključili da su podovi (patosnice i tapacirung na podovima) vlažni, mokri! Ispod svih sedišta i u gepeku je bilo najviše mokro“.  Filc iz gepeka je morao da bude bačen.

Sa fiskalnim računom je otišao u istu auto perionicu gde su nakon nekoliko pokušaja pronalaženja izgovora, ipak priznali grešku i pristali da ponovo urade dubinsko pranje.

Međutim, ubrzo je shvatio da oni uopšte ne koriste odgovarajuće mašine za dubinsko pranje. Zato je zatražio novac nazad, ali mu je taj zahtev odbijen.

Gospodin Ivković je podneo prijavu nadležnoj inspekciji i kontaktirao više udruženja za zaštitu potrošača, mada od njih nije dobio naročito veliku pomoć.

Zato savetuje sve vozače da dobro paze kome ostavljaju svoj automobil na pranje i obavezno nakon dubinskog pranja provere da li je i koliko enterijer mokar.

Kako sprečiti ovakve situacije?

Kada odlučite da uradite dubinsko pranje enterijera, ne jurite najnižu cenu, zato što vas 1.000 dinara uštede kasnije može skupo koštati.

Ne jurite ni najbržu uslugu, kako biste već isto veče mogli da impresionirate neku devojku čistom i mirisnom kabinom.

Raspitajte se – možda nađete nekoga ko je već radio dubinsko i bio vrlo zadovoljan nekom auto perionicom.

Obiđite više auto perionica – pitajte kako rade, sa kakvim mašinama i hemikalijama, koliko dugo traje samo čišćenje… U normalnim zemljama obično obično postoji osoba koja će vam strpljivo odgovoriti na ta pitanja i uveriti vas u svoju profesionalnost.

Nažalost, kod nas je čak i u auto perionicama koje rade odlično dubinsko čišćenje često tolika gužva da niko neće da se bakće sa „dokonim radoznalcem koji telefonom ispituje hoće li njegova krntija doživeti kraljevski tretman za nekoliko hiljada dinara“…

Tužno, ali takva je situacija. Uglavnom, sve auto perionice koje smo kontaktirali rade sa kvalitetnim mašinama, uglavnom Karcher marke (obično modeli Puzzi 100, 10/1, 10/3…).

Međutim, kako nam je rekao jedan od prodavaca mašina za dubinsko pranje, posedovanje vrhunske mašine nije garancija da će posao biti dobro odrađen – mnogo je važnije da onaj ko radi dubinsko pranje to odradi kvalitetno, makar i sa usisivačem za amatersku upotrebu koja je dovoljno jaka da izvuče vodu iz sedišta i drugih materijala. 

Ukoliko ste zainteresovani, kliknite na neki od sledećih linkova kako biste videli kako izgledaju profesionalne mašine za dubinsko pranje i kako se sa njima radi:

Saznajte koliko traje sušenje. Upravo je sušenje jako važno. Pitajte da li je nakon preuzimanja automobila potrebno da neko vreme držite otvorena vrata ili prozore sa upaljenim grejanjem ili klimom i slično.

Neke auto perionice ne žele da rade dubinsko pranje kada je hladno ili kišno vreme upravo zbog nemogućnosti dobrog sušenja, dok druge imaju mašine koje izvuku većinu tečnosti iz tkanine i drugih materijala, a zatim jakim kaloriferima završe posao.

Naravno, treba imati u vidu i da nemaju svi automobili ista sedišta, tj. materijal kojim su presvučena, kao i debljinu, gustinu i vrstu materijala koja je u samim sedištima.
Proverite u kakvom je stanju automobil pre nego što ga preuzmete – naročito ispod sedišta, u prtljažniku i na raznim zavučenim mestima.

U auto perionici ćete dobiti preporuku za naknadno sušenje u smislu držanja otvorenih vrata i/ili prozora, paljenja grejanja i slično – ispoštujte sve što vam je rečeno, pa i „preterajte“. Što manje vlage ostane u kabini, to je manja mogućnost da dođe do pojave neprijatnih mirisa.

Da li prati krov („nebo“)?

Mnogi savetuju da se „nebo“ pere ručno, veoma pažljivo i sa blagim sredstvima kako se ne bi odlepilo. Ukoliko se opere mašinski, može da izdrži nekoliko meseci, pa da onda počne da se odlepljuje.

Nema pravila – zavisi koliko je auto star, da li je već ranije „nebo“ prano i kako, a velika je verovatnoća da jeste ukoliko ste kupili polovan automobil. Zato dvaput razmislite i poslušajte savet nekog iskusnijeg.

Suviše komplikujemo obično pranje?

Ako smatrate da smo napravili „nauku“ od običnog dubinskog pranja, onda se izvinjavamo što smo vam trošili vreme.

Samo imajte na umu da je auto perionica mnogo, kvalitet dubinskog čišćenja može drastično da varira, a kriza je velika, pa nije za čuđenje što neke auto perionice zaposle neiskusne radnike, minimalno ih plaćaju, teraju ih da urade što više vozila u što kraćem roku i to sa nekvalitetnim i neodgovarajućim hemikalijama i mašinama.

Zato smo vam i dali gore navedene savete, kako biste sveli rizik na što manju meru.

Dragan Romčević

10 pitanja o bezbednosti u saobraćaju

Neumoljiva statistika kaže da mlađi muškarci najčešće stradaju za volanom, a stariji od 65 godina kao pešaci. Dobro je znati da put u Grčku za one koji slabije vide podrazumeva i rezervne naočare za vid, dok u Italiji za razgovor mobilnim tokom vožnje može da se zaradi kazna… 

Samo u jednom danu, 27. juna, na putevima u Srbiji, prema podacima Uprave saobraćajne policije, evidentirano je 117 saobraćajnih udesa, u kojima je jedna osoba stradala, a 66 je bilo povređeno. U Beogradu se (od ovog broja) dogodila 51 nezgoda u kojoj su 23 osobe potražile pomoć lekara. Ljudski faktor je, prema raspoloživim podacima, jedini krivac za 57 odsto saobraćajnih nezgoda, a jedan od uzroka u 90 odsto slučajeva. Vozilo (ili stručno: mehanički faktor) kao jedini uzrok se navodi u svega 2,4 odsto saobraćajnog traumatizma, a faktor okoline (put) izolovan je kao uzročnik u 4,7 odsto nezgoda. Nema sumnje da je čovek uglavnom krivac za sve loše što se za volanom događa, pa se logično postavlja pitanje otkud toliko grešaka u vožnji.

Prema podacima kojima raspolaže Agencija za bezbednost saobraćaja, u periodu od 2010. do 2014. godine na teritoriji Srbije dogodilo se ukupno 3.508 saobraćajnih nezgoda sa učešćem traktora, od čega je 269 saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima. Policijske uprave na čijim teritorijama je povećana ugroženost lica u saobraćajnim nezgodama sa učešćem traktora jesu: Valjevo, Jagodina, Kragujevac, Niš, Novi Pazar i Prijepolje.

Kada stručnjaci uzmu u obzir sve ove brojke i takozvani ljudski faktor, odmah pominju uzrast, iskustvo, pol, vid, psihomotorne sposobnosti, inteligenciju, ličnost, umor i dnevni bioritam, alkohol, lekove i opojna sredstva… kao nešto što doprinosi neprijatnom iskustvu na ulici ili autoputu.

Uzrast je jedan od često pominjanih činilaca nezgoda. Prema podacima kojima raspolaže Agencija za bezbednost saobraćaja, u odnosu na starost učesnika u saobraćajnim nezgodama, najveći rizik od smrtnog stradanja imaju mladi, najčešće 20–24 godine i osobe od 65 godina. Svaki četvrti poginuli učesnik u saobraćaju je lice starije od 65 godina, najčešće u svojstvu pešaka. I još nešto je primećeno, stariji češće smrtno stradaju u saobraćaju na dva točka, kao biciklisti, nego kao vozači putničkog vozila.

Mladi plaćaju danak nedovoljnoj obučenosti i manjku iskustva, a u poznijim godinama fiziološke i psihološke promene doprinose većem broju nezgoda. Statistika „kaže” da broj nezgoda opada sa pređenim kilometrima tokom godina vožnje, što znači da se stiče posebna saobraćajna zrelost.

Muškarci skrive dvostruko više nezgoda nego žene, što je posledica toga što oni dvostruko više voze. Kod mlađih vozača ne postoje bitne razlike između muškaraca i žena u broju nezgoda. Međutim, u odnosu na poštovanje saobraćajnih pravila, tu su razlike očevidne jer su žene disciplinovanije.

Muškarci čine 81 odsto svih mladih poginulih u saobraćajnim nezgodama u Srbiji. Rizik stradanja u saobraćaju je četiri puta veći za mlade muškarce nego za mlade žene.

Početkom letnje sezone uvek se poveća broj saobraćajnih nesreća u Srbiji. Stručnjaci zato upozoravaju vozače motocikala da kacige ne samo nose, već i vežu kako bi smanjili rizik od povreda ako dođe do udesa. Roditelji u Srbiji ne vezuju decu u automobilima sigurnosnim pojasevima, jer prosto nisu svesni koliko je to važno za bezbednost deteta. Kazne imaju efekat, slažu se svi, ali bolje bi bilo da vozač neka osnovna pravila usvoji bez prinude.

Pešacima nije lako ni kada žele da pešice stignu tamo kuda su naumili, pogotovo ako nema trotoara pa su prinuđeni da hodaju ivicom kolovoza. A tek pomisao na poljoprivrednike na traktorima koji iz polja izlaze na put blatnjavih guma, iako je to zakonom strogo zabranjeno.

Mnogo toga može da se učini za bezbednost u saobraćaju, ali je za to potrebna budnost društva, kao i kažnjavanje ne samo nesavesnih vozača, već i nesavesnih putara. Saobraćajna policija je zadužena za vozače i vozila, kao i za saobraćajnu infrastrukturu. 

Početak vikenda, letnje vrućine, uz jake pljuskove, turistička, građevinska i poljoprivredna sezona, donose vozačima osim gužvi, često i druge probleme na putevima, zahtevaju veliki oprez  ̶   kaže Vesna Barbulović iz Auto-moto saveza Srbije. O bezbednosti se govorilo i na Međunarodnoj  konferenciji „Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici” u aprilu ove godine u Vrnjačkoj Banji pod okriljem „Decenije akcije za bezbednost saobraćaja na putevima 2011–2020.” koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Naravno da bi se smanjio prognozirani nivo stradanja u drumskom saobraćaju širom sveta do 2020. godine, pojašnjava naša sagovornica.

1. Od čega se polazi da bi nešto bilo preduzeto, da li od konkretnih podataka?

Ukupna statistika o saobraćajnim nezgodama, kako se čulo na konferenciji,  može da ukaže na veličinu problema. U Srbiji su podaci o saobraćajnim nezgodama u periodu od 1996. do 2014. godine evidentirani u okviru Jedinstvenog informacionog sistema (JIS baze) MUP-a Republike Srbije. Od 2014. baza podataka SN (saobraćajnih nezgoda) podrazumeva znatno veći broj činjenica. Agencija za bezbednost saobraćaja analizira, prati i unapređuje sistem bezbednosti saobraćaja (Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, član 9).

2. Zašto muškarci češće ginu u saobraćaju?

Da, i to značajno. Rezultati analiza koje je sprovela agencija ukazuju na to da su muškarci mnogo veći problem sa aspekta bezbednosti saobraćaja od žena. Žene čine 51 odsto ukupnog stanovništva Republike Srbije, ali muškarci čine 78 odsto poginulih u saobraćajnim nezgodama u Srbiji kao vozači putničkog automobila (31 odsto), dok žene stradaju kao pešaci (43 odsto) i putnici u automobilu (36 odsto).

3. O čemu vozači misle pre nego što sednu za volan, bar na osnovu iskustva u Auto-moto savezu?

Operativnom centru AMSS javi se dnevno u proseku telefonom oko hiljadu ljudi, i to kada nisu praznici, vikend i turistička sezona. Kada počnu gužve bude i do 2.000 poziva. Prošle godine za tri letnja meseca (jun, jul i avgust) bilo je 13.000 intervencija, pružena je pomoć vozačima i njihovim porodicama na putu u zemlji i u inostranstvu. Najčešća pitanja (na 011 1987) jesu o radovima na putu, gužvi na naplatnim rampama i graničnim prelazima, saveti za najbolju rutu u slučaju radova na saobraćajnicama, o potrebnim međunarodnim dokumentima, zelenom kartonu, međunarodnoj vozačkoj dozvoli i dozvoli za upravljanje tuđim vozilom.

4. Šta se mora imati u vidu kada su tropske vrućine?

Pre polaska na duži put neophodno je prekontrolisati sve tečnosti, kočnice, pritisak u gumama. Verujem da svaki odgovoran vozač to zna da uradi ili se osloni na obližnji servis, proveri na benzinskoj pumpi. Povremene kontrole trebalo bi da se vrše i po dolasku na odredište, kao i pred povratak kući. AMSS ima akciju od 4. do 9. jula – besplatnu proveru tehničke ispravnosti  vozila, na više od 100 adresa.

5.  Pripreme za put puno toga podrazumevaju.

Ako se ide na put u inostranstvo treba na vreme pripremiti dokumenta: vozačku i saobraćajnu dozvolu, polisu osiguranja, pasoš, kao i zeleni karton za države gde je ovaj dokument neophodan (Makedonija, Bosna i Hercegovina…). Pred putovanje je pravi trenutak i da se proveri da li je u autu sva neophodna oprema. Podsećam, to su: kompleti za prvu pomoć koji moraju biti standardizovani, a dobro je imati na umu da je u pojedinim zemljama, poput Grčke, neophodan i aparat za gašenje požara

6. Šta vozač treba da uradi da bi putovanje bilo bezbedno?

Ako se duže putuje, na svaka dva sata pravi se kratka pauza da se protegnu noge. Neprekidna vožnja od 10 sati je maltretiranje i za vozača i za mašinu. Na put je najbolje krenuti u ranim jutarnjim časovima, jer su tada vozač i putnici najodmorniji. Pored toga, vožnja noću je znatno napornija zbog smanjene vidljivosti, a i organizam je naviknut da spava u to doba, a to može biti vrlo opasno. Posebno su opasni rani jutarnji časovi i ukoliko se putuje noću. Zato vozač treba čim primeti da mu se spava da stane na prvom sledećem odmorištu i odmori se. Ukoliko nastavi vožnju, borba sa umorom će ga dodatno iscrpsti i može zaspati za volanom iako mu se čini da se to neće dogoditi. Energetska pića i slatkiši pomažu da vozač ostane budan, ali mu smanjuju koncentraciju. Još jedan od razloga da se danju putuje jeste činjenica da je noću mnogo teže rešiti bilo kakav problem, pa makar to bila i izduvana guma.

7. Šta se savetuje putnicima?

Klima uređaj u vozilu je svakako od velike pomoći tokom vožnje, ali za njegovo korišćenje ipak važe neka pravila koja se moraju ispoštovati, zbog zdravlja putnika. Podešavanje temperature podrazumeva da ona u vozilu ne bude niža od spoljne temperaturu za više od 10 stepeni. Ukoliko je napolju 35 stepeni, optimalno je da klima-uređaj radi na 26–28 stepeni. Dalje spuštanje temperature nije preporučljivo jer može izazvati šok prilikom izlaska iz automobila. Vozači automobila bez klima-uređaja moraju biti još oprezniji u vožnji, zato što toplota negativno utiče na koncentraciju.

Pre puta kao i tokom puta preporučuju se lagani obroci jer je poznato da se nakon obilne porcije organizam uspava. Idealna užina na dugim putovanjima jeste jezgrasto voće, kao što su lešnik, badem, brazilski orah, a naravno, uvek je dobrodošlo i sveže voće, posebno su dobre jabuke. Ne preporučuju se gusti sokovi sa šećerom već obična voda.

8. Preporuka koja se dobija na informacijama?

U danima turističkih smena, za praznike i vikendom treba koristiti alternativne granične prelaze, kao što je prelaz Đala ka Mađarskoj. Za preporuku je i TAG uređaj JP Srbije za elektronsku naplatu putarina (ENP), koji je prenosiv u drugo putničko vozilo i koji se poput mobilnog telefona može dopuniti, a kupuje se i na benzinskoj pumpi. Jedna od važnih napomena jeste planiranje potrošnje goriva. Dešava se da vozač u želji da se rezervoar napuni jeftinijim gorivom na samoj granici sa zemljom u koju ide na kraju završi sa praznim rezervoarom. 

9.  Na šta treba još obratiti pažnju prilikom puta u inostranstvo?

Treba se raspitati o propisima zemlje u koju se ide, primera radi kazne za telefoniranje tokom vožnje u Italiji su rigorozne, a u Grčkoj oni koji nose naočare za vid i imaju ih na slici u dozvoli, moraju da pokažu i rezervne naočare. U inostranstvu je potreban dodatni oprez prilikom vožnje da bi se izbeglo plaćanje kazni. Situacija je dodatno otežana ako policija zaustavi automobil na pustom delu puta i napiše kaznu, a ispostavi se da u blizini nema gde da se podigne ili zameni novac.

10. Neke od najčešćih grešaka na našim putevima?

Najčešći prekršaj je brzina veća od dozvoljene. Mnogi vozači se ne libe da u naseljenim mestima, gde je brzina ograničena na 50 kilometara na sat, pritisnu jače gas. Pešaci, po zakonu, imaju prvenstvo prolaza na pešačkom prelazu. Svedoci smo da automobili jednostavno projure, iako je pešak već zakoračio na kolovoz. To nepoštovanje prvenstva prolaza je vrlo opasno. Telefoniranje u toku vožnje je redovna pojava. To za posledicu ima smanjenu pažnju, pa se zato dešava da vozači koji telefoniraju ili kucaju poruke naglo koče ili naglo menjaju pravac kretanja. Podsetila bih da neki vozači imaju običaj da se približe automobilu ispred, na metar. Dovoljan je jedan trenutak neopreznosti pa da dođe do kasnog kočenja i sudara. Saobraćajni stručnjaci savetuju vozačima da budu posebno oprezni kada se približavaju semaforima jer teško je predvideti da li će neko kada se upali žuto svetlo dati gas ili prikočiti. Veliki broj lakših saobraćajnih nezgoda su posledica vožnje bez uključivanja migavaca. Kada neko menja pravac prirodno je da ukoči i eto problema ukoliko to ostali učesnici u saobraćaju ne očekuju.

Slavica Berić (Politika)/Fotografije: M. Janković, S. Berić, Petre cc by 2.0

Koliko se i zbog čega u Srbiji kradu točkovi?

Platili ste atraktivne felne 100 evra po komadu, plus još četiri kvalitetnije gume po sličnoj ceni. Jedno jutro nađete auto na blokovima – bez točkova. Postoji li zaštita od krađe i šta o svemu kažu u policiji?

Da ste imali sigurnosne šrafove, lopovi bi verovatno preskočili vaš automobil, tražeći lakši plen. O njima smo detaljno pisali u tekstu čiji link možete naći na kraju ovog teksta – tu smo objasnili kakve treba kupiti, šta raditi ako se oštete ili izgubite adapter, kako izbeći oštećenja

Šteta veća od vrednosti felni i guma

Sigurno ste viđali slike automobila bez točkova ostavljene na ciglama i blokovima, ili jednostavno puštene da padnu na diskove. U takvim situacijama lako može doći i do drugih oštećenja, što je još jedan razlog da o ovom problemu razmišljate na vreme.

Kasko osiguranje samo za točkove?

Ne postoji u Srbiji. Ni jedna osiguravajuća kuća u našoj zemlji vam neće osigurati samo točkove. Jedino rešenje je da uzmete klasično kasko osiguranje koje pokriva čitav automobil, ali ne zaboravite to da proverite pre potpisivanja ugovora i ne zaboravite na učešće u šteti, eventualni pad vrednosti, itd.

Verovatno ne biste bili prvi vozač koji je „oćelavio“ svoje skupocene pneumatike i izgrebao felne, a zatim se dosetio da ih prijavi kao ukradene i zatraži od osiguravajuće kuće nove.

Šta kažu u policiji?

Razgovarali smo sa šefom Odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima, gospodinom Boškom Sekulovićem.

Prema njegovim rečima u ovom trenutku policija ne raspolaže statističkim podacima o krađi točkova, ali je to u proseku oko 30 slučajeva godišnje u Beogradu, što na oko 800.000 registrovanih automobila ne deluje naročito dramatično, naročito kada se uzme u obzir da je prošle godine u Beogradu ukradeno 1.122 automobila – u proseku tri vozila dnevno.

Gospodin Sekulović dodaje:

„Inače, krađa 1.122 automobila u Beogradu sa 800.000 registrovanih automobila i skoro 2.500.000 stanovnika je, ako se može tako reći, prihvatljiv broj u odnosu na zakonsku regulativu i sve ono što nam otežava svakodnevni rad. U drugim evropskim gradovima slične veličine kao Beograd, npr. Beč, taj broj je duplo veći nego u Beogradu“.

Postavili smo još nekoliko pitanja, kako bismo razjasnili najčešće nejasnoće koje smo, između ostalog, dobijali i u vašim mejlovima:

1. Pitanje: Da li se češće kradu sva četiri točka ili samo dva, npr. desna koji su zaklonjeniji od pogleda slučajnih prolaznika?

Odgovor: Nema pravila. Zavisi od „potreba“ lopova – ako su im potrebna sva četiri, uzeće sva četiri i obrnuto.

2. Pitanje: Ima li razlike u broju krađa aluminijumskih felni i čeličnih felni?

Odgovor: Nema. Najviše su na meti zimski pneumatici, u novembru i decembru, tj. kada krene sezona zimskih pneumatika, pa vozači kupe i montiraju potpuno nove zimske gume. Stoga je moje mišljenje da su pneumatici primarni cilj u odnosu na felne, mada i one mogu da se prodaju po dobroj ceni u zavisnosti od tipa, dimenzija, očuvanosti, itd.

Pritom, vozači koji montiraju veoma skupe i atraktivne alu felne obično su vrlo dobro upoznati sa mogućnošću krađe, pa ne štede ni na kupovini kvalitetnih sigurnosnih šrafova.

3. Pitanje: Gde se najviše kradu točkovi?

Odgovor: Nema pravila u kojim krajevima Beograda ili Srbije se najčešće kradu točkovi.

4. Pitanje: Da li ima uhapšenih pojedinaca ili grupa koji se bave krađom točkova?

Odgovor: Hapsili smo pojedince koji se bave time. Nedavno je bilo čak i hapšenja prilikom same krađe, tj. na licu mesta prilikom pokušaja skidanja točkova. Oni te točkove prodaju na razne načine, preko oglasa, na buvljim pijacama ili nekim drugim kanalima.

5. Pitanje: Šta raditi u slučaju krađe?

Odgovor: Pozovite policiju, kako bi patrola izašla na lice mesto i napravila uviđaj, što je naročito važno ako imate kasko osiguranje, jer vam osiguravajuća kuća neće nadoknaditi štetu bez policijskog izveštaja.

6. Pitanje: Imate li još neki savet?

Odgovor: Savetujem svima da stavljaju sigurnosne šrafove, čak i onima sa jeftinim felnama i gumama. Poznate su mi situacije da tinejdžeri „pozajme“ auto bez znanja roditelja, pocepaju negde gumu, pa u strahu od roditelja, na nekom parkingu ukradu isti takav točak, montiraju ga na svoj auto i vrate ga na parking kao da se ništa nikada nije desilo.

Naravno, ne smemo da zaboravimo ni narkomane, koji će ukrasti bilo šta, pa i točak ili dva sa bilo kog auta, kako bi pokrili troškove za svoju dnevnu dozu droge.

 

Kako se zaštititi?

Jedini način su sigurnosni šrafovi za točkove, o čemu smo već pisali – da biste pročitali taj tekst kliknite na ovaj link: KRAĐA TOČKOVA – KAKO SE ZAŠTITITI?

Dragan Romčević

Stranica 1 od 171 2 3 17